Данас је у Београду одржан округли сто као метод консултација са 20 представника ОЦД о Нацрту Смерница за укључивање организација цивилног друштва у радне групе за израду предлога докумената јавних политика и нацрта, односно предлога прописа (Смернице). Смернице је припремила Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом уз техничку подршку пројекта ГИЗ „Подршка реформи јавне управе у Србијиˮ.

Сврха Смерница је да уреде, подстакну и усмере органе управе на свим нивоима власти у правцу укључивања заинтересованих страна и циљних група, пре свега организација цивилног друштва у радне групе и друга радна тела и тиме обезбеде њихову партиципацију у што ранијој фази процеса одлучивања.

У уводном делу обратио се в.д. директора Канцеларије, Жарко Степановић који је учесницима приближио нови правни оквир који омогућава веће учешће ОЦД у процесу доношења прописа и јавних политика, пре свега Закон о планском систему и његова подзаконска акта, као и активности Канцеларије у овој области.

Позвао је организације да користе нови правни оквир и нагласио да су „организације цивилног друштва велики капитал, и да сарадња цивилног и јавног сектора може битно да помогне да се унапреди законодавни процес.“

Aлeксaндрa Хилбиг, шeф Прojeктa “Пoдршкa рeфoрми jaвнe упрaвe у Србиjи” – GIZ говорила је у уводном излагању о подршци коју ГИЗ пружа јавној управи у Србији, кроз различите пројекте.

"Циљ нам је да приближимо државну управу потребама грађана, као и обезбеђивање веће транспарентности у процесу доношења одлука“, рекла је Хилбиг.

Нагласила је да грађани и ОЦД имају вољу и капацитет да учествују у креирању јавних политика, али је потребно омогућити им веће и одрживо учешће.

Дејан Вулетић и Данило Родић из Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом представили су решења као и главне дилеме из документа Смерница, након чега је уследила активна дискусија учесника.

Међу питањима која су отворена је било да ли је потребно бирати представника ОЦД који остаје везан за организацију која га је предложила, и заступа њене ставове, или независног експерта кога предлаже ОЦД.Такође, дискутовало се о могућности самоорганизовања цивилног сектора и предлагања кандидата испред више организација, или кластера, затим питање учешћа мањих организација и оних које су међу јединима у својој области, потреби да се даље прати статус и учешће ОЦД у радним групама након фазе избора чланова, регионалној заступљености организација, пропорционалности броја чланова из ОЦД у односу на величину радне групе и бројним другим значајним питањима.